Ako u firmi imate fizičko obezbeđenje, velike su šanse da od 16. decembra budete u prekršaju, ukoliko niste napravili elaborat o obezbeđenju koji zahteva Zakon koji tada stupa na snagu. Možda to deluje kao dodatna administracija ali stručnjaci kažu da bi takav dokument zapravo mogao firmi da uštedi dosta novca, za početak, zakonski propisanu kaznu.
„Kamera snima, i ako se programira npr. da neko 10 minuta nije podigao kofer, odmah se alarmira služba obezbeđenja i dolazi da proveri taj kofer“, objašnjava Slobodan Maksimović iz PKS.
Kako se u masi prepozna sumnjivi paket ili sumnjivo ponašanje u nekom javnom objektu, to je pitanje procene rizika. Za takvu procenu potrebno je imati kvalifikovano obezbeđenje, a po novom Zakonu o privatnom obezbeđenju, ta kvalifikacija se ne priznaje ako je ne prati elaborat koji je napisao licencirani stručnjak, takozvani menadžer rizika. Rok za izradu i usvajanje je 16. decembar.
„Do sada je to bilo prepušteno pojedincima, samozvanim ekspertima koji su na svoju ruku procenjivali rizike a to se odražavalo na stepen bezbednosti. Sama činjenica da će procena rizika da definiše određeni nivo bezbednosti podrazumeva određeno opravdano ulaganje u bezbednost, a preko tog je ekonomski neopravdano“, ističe Zoran Keković sa Fakulteta bezbednosti.
Objekte poput velikih tržnih centara, autobuskih stanica, fabrika, sportskih dvorana i hala, ali i objekte vodoprivrede, energetike i saobraćaja, zakon obavezuje da urade procenu rizika. Koliko su ozbiljno shvatili Zakon?
„Dosta njih nije, svi čekaju zadnji momenat, a jedna druga stvar, pošto je mnogo tu državnih institucija, oni nisu budžetirali to jer su budžete pravili pre stupanja na snagu Zakona i čekaju sada novi budžet gde će predvideti ta sredstva. Rok se neće ispoštovati sigurno, e sad, koliko će inspekcija MUP-a biti tolerantna ili ne, oni obično tolerišu to ako ste ušli u proceduru pa niste još završili“, kaže Slobodan Maksimović iz Privredne komore Srbije.
Dokument ima pre svega preventivnu ulogu. U njemu su pobrojani rizici i opasnosti, ali i mere čija će primena umanjiti posledice vanredne situacije ili štetnog događaja. Da li se Zakon sprovodi proveravaće MUP.
„Kazna je za pravno lice prekršajna u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara ukoliko nema ovaj akt o proceni rizika ili ukoliko ga ne ažurira jednom u tri godine. Cilj ministarstva je da se zakon o privatnom obezbeđenju u punoj meri primeni i da preventivno delujemo u tom smeru, a ne represivna svrha“, objašnjava Nataša Ignjatović iz MUP-a.
Slobodan Maksimović iz PKS-a kaže da je na primer „Lidl“, koji tek radi svoje objekte, uradio procenu rizika.
„Stranci bolje znaju zakone naše od nas i vrlo su ažurni“, napominje Maksimović.
Ista obaveza čeka banke i druge finansijske institucije. Dat im je rok da se prilagode novim propisima – do kraja sledeće godine. Na izradu elaborata, kaže se, da ne treba gledati kao na novi trošak jer dobroj, stručnoj proceni, rezultat je često smanjenje troškova obezbeđenja.
